 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
23 Nov 2011 - balkan DA LI ĆE U HRVATSKOJ POSKUPETI STRUJA I GAS? 20 Nov 2011 - analitika EPCG predala zahtjev RAE za povećanje cijena struj 18 Nov 2011 - blic Bugarska očekuje još sredstava za zatvaranje reakt 18 Nov 2011 - balkan ENERGETSKI EFIKASNA MAĐARSKA 17 Nov 2011 - novosti Srpskoj - srpski Elektroprenos? 17 Nov 2011 - novosti Italijani prete napuštanjem EPCG 16 Nov 2011 - hrt VETROPARK KOD ZADRA
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1940 do 1946 od ukupno 4030 vesti Balkan 
|
23 Nov 2011 - balkan - DA LI ĆE U HRVATSKOJ POSKUPETI STRUJA I GAS? Novu će vladu, uz mnoga druga, dočekati i vrlo osetljivo pitanje (ne)poskupljenja struje i prirodnog gasa, slaže se većina energetskih stručnjaka. Oni, naime, već duže ističu da postojeće cene tih energenata u Hrvatskoj za tarifne kupce (domaćinstva) nisu realne i u skladu s tržišnim pravilima zbog čega bi ih, prema njihovim rečima, trebalo povečati kako bi se energetskim kompanijama osigurali normalni uslovi za rad i nužne velike investicije. Tako je i na nedavnom forumu Hrvatskog energetskog društva “Dan energije u Hrvatskoj” i ove godine upozoreno da se cene električne energije i prirodnog gasa godinama u Hrvatskoj održavaju preniskim iz socijalnih i političkih razloga, što će morati da se promeni. Pre svega se to odnosi na domaćinstva čije maloprodajne cene tih energenata još uvek određuje Vlada, dok će to, nakon usklađivanja hrvatskih propisa s novim evropskim energetskim direktivama, na temelju stručnih kriterijuma raditi Hrvatska energetska regulatorna agencija (HERA), ističe Goran Granić, predsednik Hrvatskog energetskog društva i direktor Energetskog instituta Hrvoje Požar. Mladen Zeljko, rukovodilac Odeljenja za proizvodnju i transformaciju energije u tom institutu, nabrajajući argumente za poskupljenje, kaže da bi cene električne energije i prirodnog gasa za domaćinstva trebalo povećati za otprilike 15 odsto. To objašnjava podacima da Hrvatska uvozi otprilike 30 odsto struje s evropskog tržišta, gde su cene prosečno 15 odsto više nego u Hrvatskoj. Osim toga, deo domaće proizvodnje otpada na HEP-ove termoelektrane na gas, koji je na evropskom tržištu takođe prosečno dosta skuplji nego u Hrvatskoj, što povećava proizvodnu cenu iz tih termoelektrana, dodaje Zeljko. On ističe da zbog višemesečnog natprosečno sušnog perioda akumulacije HEP-ovih hidroelektrana već godinama uoči zime nisu bile tako slabo napunjene. Naime, hidrološka situacija je, dodaje, još od marta znatno ispod proseka, a jače punjenje akumulacija hidroelektrana u kopnenom delu Hrvatske može se očekivati tek krajem zime kad počne topljenje snega. Kad se tome doda da bi hladna zima mogla za desetak odsto povećati cene električne energije na evropskom tržištu, što će dodatno poskupeti uvoz, te planirane velike HEP-ove investicije jasno je zašto stručnjaci, nakon dužeg vremena, očekuju poskupljenje struje. Međutim, Zeljko ističe da postojeće cene s tržišnim i zbog teške ekonomske situacije ne bi trebalo uskladiti odjednom, nego postepeno. Na primer, u dva ili tri manja poskupljenja tokom 12 meseci. Pritom predlaže da bi cene struje trebalo određivati po formuli, sličnoj onoj za naftne derivate, u kojoj bi bile cene energenata za termoelektrane, hidrologija, cene struje na evropskom tržištu i kurs dolara i evra u odnosu na kunu. Jedino se cene zbog velikog i skupog posla očitavanja više od dva miliona brojila ne bi, kao kod derivata, usklađivale svake dve nedelje, nego, na primer, svaka tri meseca. Iako kaže da bi cene prirodnog gasa za domaćinstva trebalo da porastu znatno više kako bi se uskladile s tržišnima, predsednik Hrvatskog stručnog udruženja za gas Miljenko Šunić kaže da je zbog loše ekonomske situacije teško očekivati poskupljenje veće od 10 odsto. Posebno ako se ne razdvoje cene za socijalne i ostale kategorije potrošača. Naime, prosečne cene za domaćinstva u Hrvatskoj su, prema njegovim rečima, malo više od tri kune po kubnom metru, a u EU oko četiri do 4,50 kuna po kubiku. Kao glavne razloge navodi potrebu osiguravanja gasnim kompanijama normalnih uslova za rad i nužna velika ulaganja. Na primer, treba puno investirati u istraživanje i proizvodnju kako bi se nadomestila u proseku sve starija domaća gasna polja čija će se proizvodnja postepeno smanjivati i gasiti. Osim toga, Šunić upozorava i da gasni distributeri i snebdevači zbog premalih naknada (u Sloveniji su gotovo dvostruko veće) jedva preživljavaju, pa su im mreže, zbog nedovoljnog ulaganja u održavanje i modernizaciju, neretko u dosta lošem stanju, pa čak i na granici sigurnog rada. “Glavni problem je u tome što su političari godinama potrošače pogrešno navikavali da je gas (pre)jeftin energent, dok su svi svesni da, na primer, za telefon ili benzin moraju platiti tržišne cene. Zato će kupci sada teško prihvatiti potrebu uvođenja realnih cena”, ističe Šunić. Pritom napominje da će, kad HERA od Vlade preuzme ovlaštenje za određivanje cena za domaćinstva, nekako trebati osigurati da HERA ne bude pod političkim uticajem Sabora koji imenuje njegove čelnike. Ali, kako će za to, prema očekivanju stručnjaka, trebati najmanje pola godine, novu vladu, nakon što prouči nasleđeno stanje, čeka teška odluka hoće li dopustiti poskupljenje struje i gasa. Hrvatska će morati da uvede akcize na struju i gas Osim tržišnih razloga i dugogodišnjeg održavanje preniskih cena struje i gasa iz socijalnih i političkih razloga, do sredine 2013. Hrvatsku čeka još jedan razlog za poskupljenje tih energenata. Naime, u Hrvatskoj akcize, kakve se plaćaju na cene naftnih derivata, ne postoje u cenama prirodnog gasa i električne energije. Kako će do ulaska u EU i po tome morati da se izednači s evropskim propisima, to će podstaći novo poskupljenje tih energenata. |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
21 Okt 2026 vijesti |
