 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
8 Avg 2011 - balkan BUGARSKA RAZVIJA ENERGIJU VETRA 2 Avg 2011 - balkan PODMORSKI KABL KREĆE KOD RTA JAZ 2 Avg 2011 - balkans Grčka hoće da prenosi struju iz Sahare u Evropu 2 Avg 2011 - balkan Rumunija: U EU ALI U MRAKU 31 Jul 2011 - kWh Zajedno na Drinu 29 Jul 2011 - srna KINEZI FINANSIRAJU TE STANARI 27 Jul 2011 - energetikanet AccionaEnergia počinje graditi prve dalmatinske VE
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2031 do 2037 od ukupno 4030 vesti Balkan 
|
31 Jul 2011 - kWh - Zajedno na Drinu Saradnja između Mešovitog holdinga „Elektroprivreda Republike Srpske“ i Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ prevashodno je zasnovana na istraživanju energetskog potencijala i izgradnji novih energetskih objekata, a zajednički planovi i realizacija su i garant naše uspešne i dugoročne saradnje – kaže u razgovoru za „kWh“ Branislava Milekić, generalna direktorka Mešovitog holdinga „Elektroprivreda Republike Srpske“. Naša sagovornica ističe da su dve elektroprivrede zaključile ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, kojim se reguliše međusobna isporuka električne energije na distributivnom naponskom nivou radi snabdevanja kupaca koji se nalaze u pograničnom pojasu elektrodistributivnog sistema EPS-a i ERS-a. Tim ugovorom se reguliše i međusobna isporuka električne energije radi optimalnog korišćenja hidroenergetskog potencijala HE „Višegrad“ i HE „Bajina Bašta“. Koji su to najvažniji investicioni projekti ERS u narednom periodu? Planirana ulaganja „Elektroprivrede Republike Srpske“ u narednom periodu odnose se na izgradnju hidroelektrana u slivu reke Trebišnjice i na gornjem i srednjem toku reke Drine. Među prioritetima je izgradnja HE „Dabar“, koja pripada projektovanom hidroenergetskom sistemu „Gornji horizonti“ reke Trebišnjice. Procenjuje se da bi se gradnjom HE „Dabar“, instalisane snage oko 160 megavata, mogao godišnje proizvesti oko 251 milion kilovat-sati električne energije. Za izgradnju ove HE potrebno je obezbediti oko 179 miliona evra. Elektroprivreda RS namerava da u narednom periodu investira i u hidropotencijal sliva reke Drine. Na gornjem toku Drine planirane su četiri hidroelektrane – HE „Buk Bijela“, „Foča“, „Paunci“ i „Sutjeska“ ukupne snage oko 238 megavata i prosečne godišnje proizvodnje 780 miliona kilo- vat-sati. Za ovu investiciju potrebno je oko 423 miliona evra. Na srednjem toku reke Drine planirane su tri hidroelektrane – HE „Rogačica“, „Srednje Tegare“ i „Mala Dubravica“, ukupne snage oko 321 megavat i prosečne godišnje proizvodnje oko 1,19 milijardi kilovat-sati. Za ove HE investicija je procenjena na oko 870 miliona evra. Osim hidrokapaciteta, planiraju li se ulaganja i u termosektor? Elektroprivreda RS podržava izgradnju dva termoenergetska bloka, jedan u Ugljeviku i jedan u Gacku. Skupština akcionara Zavisnog preduzeća Rudnik i TE Ugljevik je donela odluku da ovo preduzeće sa firmom „Comsar energy limited“ potpiše ugovor na osnovu koga će osnovati zajedničko preduzeće koje će u Ugljeviku izgraditi novu TE, snage 400 megavata. Prema okvirnim procenama, izgradnja nove TE „Ugljevik 3“ i rudnika, koji će je snabdevati ugljem, koštaće oko 400 miliona evra. U saradnji sa EPS-om planirana je gradnja HE na gornjoj i srednjoj Drini. Dokle se stiglo u tim projektima? Na osnovu Protokola o razumevanju između Elektroprivrede RS i „Elektroprivrede Srbije“ o razvoju projekata na gornjoj Drini iz 2008. godine i Sporazuma o saradnji na izradi dokumentacije za hidroelektrane na srednjoj Drini iz 2010. godine, predviđena je analiza energetskih i ekonomsko-finansijskih uslova korišćenja hidropotencijala gornjeg i srednjeg toka reke Drine. Sledi potom izbor optimalnog rešenja za zajedničku izgradnju sa strateškim partnerom. U toku je izrada potrebne investiciono-tehničke dokumentacije za planira- ne HE na gornjoj i srednjoj Drini. Za planirane hidroelektrane izrađuje se investiciono-tehnička do- kumentacija na većem nivou, odnosno idejni projekti sa studijama izvodljivosti. Očekuje se da ova dokumentacija bude završena do kraja godine. Kako bi se što skorije realizovali ovi projekti u toku je izrada ekoloških studija, elaborata o eksproprijaciji zemljišta i obezbeđenju drugih dokumenata neophodnih za izgradnju. U kojoj fazi je tender za HE na gornjoj Drini? Vlada RS je u avgustu 2010. godine raspisala javni poziv za izbor strateškog partnera koji bi sa MH ERS, Matično preduzeće, a. d. Trebinje i zajedničkim preduzećem „HE na Drini“ osnovalo koncesiono preduzeće koje bi realizovalo ovaj projekat. Na javni poziv prijavila se samo jedna kompanija. Radi značaja ovog projekta Vlada RS je ponovila javni poziv i očekujemo da će se ovaj put odabrati partner koji će biti u prilici da zajedno sa ERS-om i EPS-om realizuje ove projekte. Ima li novosti za projekat gradnje HE na srednjoj Drini? Što se tiče srednje Drine, na tom potezu su planirane tri hidroelektrane, a na osnovu činjenice da se radi o zajedničkom potencijalu Republike Srpske i Republike Srbije, MH ERS i JP EPS intezivno rade na pripremi investiciono-tehničke dokumentacije za ove hidroelektrane. Skoro je završeno idejno rešenje sa prethodnom studijom izvodljivosti, koje je revidirano u skladu sa propisima Republike Srpske. Kako će biti rešen problem sa strateškim partnerom za gradnju HE na srednjoj Drini? MH ERS i JP EPS su u novembru 2010. godine zaključili Sporazum o saradnji radi izrade tehničke dokumentacije potrebne za izgradnju HES „Srednja Drina“, kojim su se elektroprivrede obavezale da zajedno izrade studiju opravdanosti sa idejnim projektom, ako prethodna studija, nakon revizije, pokaže opravdanost projekta. Sporazumom je definisano da će se tek nakon toga razmotriti mogućnost realizacije po potrebi i uz učešće trećeg lica na način kako to budu uredili posebnim sporazumom u skladu sa važećim zakonima. EPS je sa italijanskom firmom „Seći energija“ potpisao Sporazum o razvoju energetskog sektora, koji obuhvata i srednju Drinu. Vlada RS je, takođe, izrazila mogućnost zajedničke realizacije ovog projekta sa JP EP Srbije i „Seći energijom“. Na koji način će biti finansirani novi projekti u trenutku kada još ne jenjava finansijska kriza, putem strateških partnerstava, tendera ili samostalnih kredita? Za finansiranje projekta HE „Dabar“ opredelili smo se, a za što smo dobili i podršku Vlade Republike Srpske, da se finansira 25 odsto iz vlastitih sredstava, odnosno matičnog preduzeća i „Hidroelektrana na Trebišnjici“, a preostalih 75 odsto da se obezbedi iz kredita. Projekti na Drini, kao i izgradnja termoenergetskih objekata, biće realizovani putem strateškog partnerstva sa zainteresovanim investitorima, ali i uz učešće Elektroprivrede RS i zavisnih preduzeća. Posle havarije u NE „Fukušima“ energetski svet sve više se okreće obnovljivim izvorima, kakvi su planovi vaše kompanije u ovoj oblasti? Kako je hidroenergetski potencijal Republike Srpske, koji je takođe obnovljivi izvor energije, iskorišćen samo oko 30 odsto, a u našem okruženju postoje značajna iskustva u eksploataciji, Vlada RS i Elektroprivreda RS su u svoje prioritete uvrstile izgradnju HE za koje se investiciono-tehničkom dokumentacijom utvrdilo da su ekonomski opravdane. Uporedo se, međutim, obavljaju aktivnosti i na polju istraživanja drugih izvora energije, pre svega na istraživanju potencijala vetra. Elektroprivreda RS planira da izgradi jedan vetropark, snage oko 50 megavata. Elektroprivreda RS je izvoznik električne energije, šta je glavni razlog stalnog izvoza u odnosu na energetske kompanije iz regiona? Elektroprivreda RS proizvodi dovoljne količine električne energije za snabdevanje svih potrošača u Republici Srpskoj. Ukupna potrošnja tarifnih kupaca je nešto više od 3,6 milijardi kilovat-sati električne energije, te je oko 30 odsto proizvedene električne energije bilansni višak, koji se prodaje na slobodnom tržištu. Kakvi su proizvodni rezultati Elektroprivrede RS za prošlu godinu? Elektroprivreda RS je u 2010. godini ostvarila ukupnu proizvodnju od 6,17 milijardi kilovat-sati električne energije. To je najveća ostvarena proizvodnja od osnivanja i za 9,56 odsto veća je od do sada rekordne u 2009. godini. U termoelektranama je proizvedeno 2,85 milijardi kilovat-sati ili 46,26 odsto, a u hidroelektranama 3,318 milijarde ili 53,74 odsto od ukupno ostvarene proizvodnje električne energije u 2010. godini. U rudnicima PK „Gračanica“ i PK „Bogutovo Selo“ u 2010. godini ostvarena je ukupna proizvodnja od 3.794.764 tone uglja. |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
21 Okt 2026 vijesti |
