 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
26 Jul 2011 - balkan SVAĐE OKO NE BELENE 25 Jul 2011 - balkans Prihodi “Elektroprivrede RS” 636 miliona KM 25 Jul 2011 - balkan ATOMSTROJEKSPORT TUŽI NEK 25 Jul 2011 - balkans EVN u Bugarskoj pustio u rad drugu SE 22 Jul 2011 - beta ČEZ počinje otpuštanja na Balkanu 22 Jul 2011 - balkan BiH UVODI SUBVENCIJE ZA STRUJU 21 Jul 2011 - dw SVE VIŠE VETRENJAČA U RUMUNIJI
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2038 do 2044 od ukupno 4030 vesti Balkan 
|
21 Jul 2011 - dw - SVE VIŠE VETRENJAČA U RUMUNIJI Upotreba energije vetra poslednjih godina sve je popularnija u zapadnoj Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama, Kini i Indiji. Tim stopama veoma uspešno je krenula i Rumunija u kojoj su struje vetrova veoma povoljne. Mnoge velike evropske firme sve više investiraju u ovoj jugoistočnoj evropskoj zemlji u kojoj se nalazi najveći evropski park vetrenjača. Proteklih godina strane firme su uložile preko milijardu evra u parkove vetrenjača u Rumuniji i pored toga što zakonski pravni okviri nisu bili sasvim optimalni. Već 2008. godine vlada u Bukureštu je usvojila Zakon o unapređenju obnovljivih izvora energije. Iz razloga šta se ti planovi tretiraju kao državna pomoć, potrebna je bila i saglasnost Evropske komisije. Tek ovoga leta taj dokumenat donet je u Brisel na potpisivanje. To odugovlačenje bio je veliki problem za investitore, žali se Dana Duika, predsednica rumunskog Saveza za korišćenje energije vetra: „Još uvek fali stabilni zakonski okvir. Od 2008. godine, kada je stupio na snagu Zakon o unapređenju obnovljivih izvora energije, mnoge firme su donele veoma važne investicijske odluke. Ali sada, nekoliko godina kasnije taj se zakon ne primenjuje. I time je pod znak pitanje stavljeno finansiranja čitavog projekta.“ Vetrenjače snažne kao nuklearne elektrane Početne poteškoće, međutim, nisu umanjile interesovanje za potencijal vetra kojim Rumunija raspolaže, inače, privredno najslabije razvijena zemlja Evropske unije. Dok se 2009. godine ovde proizvodilo 20 megavata električne energije, od kraja 2011. godine proizvodi se oko 1000 megavata, što je jednako snazi jedne nuklearne elektrane. Najveći broj vetrenjača nalazi se na vetrom bogatoj obali Crnog mora. Energetske kompanije iz Češke, Španije, Portugala, Italije i Austrije u čitav projekat uložile su mnogo novca. Snaga vetrova ima potencijal da strujom opskrbi četvrtinu od ukupno osam miliona domaćinstava u Rumuniji. Izgradnja novih vetrenjača uticala je na poskupljenje cene struje za 2,3 odsto ove godine, kaže Dana Duika: „Dugoročno gledano korišćenje energije vetra će se isplatiti potrošačima. U toku prve faze cena struje će biti nešto viša, ali kasnije će cene da se stabilizuju, a zatim čak i da se smanjuju.“ I vetrenjače imaju mana Međutim i korišćenje čiste energije vetra ima svoju visoku cenu, smatra Tamas Pap, rumunski aktivista za zaštitnu životne sredine: „Mi pokušavamo za zaštitimo životnu sredinu i izgradnjom vetrenjača borimo se protiv globalnog otopljavanja. To je dobro, ali one moraju da budu postavljene na mestima iznad kojih ne prolaze važne trase ptica selica. U regionu Dobrudže situacija je posebno alarmantno.“ Kroz ovaj vetrom bogat region u blizini delte Dunava, prolazi jedna od najvažnijih trasa ptica selica na njihovom puta ka Africi. Sokolovi i rode su posebno ugroženi, ističe Tamas Pap. On zato predlaže da vetrenjače nekoliko nedelja godišnje budu isključene, kako bi ptice imale siguran prolaz kroz ovaj region. |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
21 Okt 2026 vijesti |
