 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
18 Maj 2011 - energetikanet Skuplja struja iz obnovljivih izvora u Bugarskoj 18 Maj 2011 - energetikanet Nova rumunjska vjetroelektrana 17 Maj 2011 - danas Bićemo prva privatna elektroprivreda na Balkanu 17 Maj 2011 - balkan EPCG:ŽELEZARI I DALJE STRUJA PO CENI ISPOD TRŽIŠNE 17 Maj 2011 - balkans ČEZ Albanija ostavio vodovode bez struje 17 Maj 2011 - balkans BUG:Otvoren depo za skladištenje nuklearnog otpada 17 Maj 2011 - energetika Nova mađarska energetska strategija
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2136 do 2142 od ukupno 4030 vesti Balkan 
|
17 Maj 2011 - danas - Bićemo prva privatna elektroprivreda na Balkanu Ovo će bita prva privatna elektrana ne samo u Bosni, već i na Balkanu. I ne samo elektrana, već prva privatna elektroprivreda, pošto ćemo sami proizvoditi energiju i isporučivati je potrošačima. Malo smo ponosni na to – kaže u razgovoru za Danas Vuk Hamović, predsednik EFT grupe, koja u Stanarima kraj Doboja, gradi prvu privatnu termoelektranu u regionu, a već šest godina poseduju površinski kop u istom mestu. - Podaci iz prošle godine pokazuju da su rezultati po pitanju iskopa otkrivke i uglja u rudniku “Stanari” rekordni. Velikim koracima idemo ka izgradnji termoelektrane. Projekat smo završili. Na platou termoelektrane pripreme su dovršene, narednih nedelja završavamo detalje dogovora sa finansijskim institucijama koje prate ovaj projekat, tako da je ovo godina kada počinjemo sa četvrtom, poslednjom fazom izgradnje. Izgradnja jednog ovakvog objekta je komplikovan i dugačak proces. Završetak radova očekujemo krajem 2014. ili početkom 2015. godine – kaže Hamović. Na ovim prostorima nisu baš uobičajene privatne elektrane? U tom pogledu je ovo unikatna situacija. Mi smo prethodnih 60 godina živeli na ovim prostorima pod režimom koji nije predviđao privatnu inicijativu u ovoj oblasti. Svet par stotina godina funkcioniše u domenu privatne inicijative tokom kojih su velike energetske kompanije progutale male energetske kompanije, pa su one danas u osnovi akcionarska društva, ali su takođe privatne kompanije. Ovde je jedino razlika što smo mi mlada, relativno nova kompanija, ali to je posledica toga što ovako nešto u energetici u našem regionu ranije nije ni bilo moguće. Zašto ovaj projekat radite baš u Bosni? Ima više razloga za to. Prvo, ovde u Bosni postoji potencijal. Za izgradnju termoelektrana, a još više za izgradnju hidroelektrana. To je možda najvažniji privredni resurs Bosne i Hercegovine. Ovde je reč o rudniku koji je počeo s radom posle drugog svetskog rata, koji je devedesetih prilično stradao. Mi smo ga zatekli u trenutku kada je nekoliko godina sve bilo napušteno, praktično zatvoreno, ali su potencijali postojali. Pre šest godina smo preuzeli rudnik i doveli ga u stanje koje vidite danas. Počeli smo izgradnju termoelektrane. Verujemo da ćemo pored ovog realizovati još jedan projekat u drugom delu Republike Srpske, na gornjem toku Neretve. Tamo gradimo hidroelektranu srednje veličine. Za tu hidroelektranu ove godine završavamo prilazne puteve. To je deset puta manji objekat od TE Stanari, tako će i neke aktivnosti brže da se odvijaju. Ovde je, dakle, reč o potencijalima, ali i o tome da od strane državne administracije imamo odgovarajuću podršku. Propisi u Bosni su regulisani dobro, iako ima stvari koje po našem mišljenju treba i ovde da se menjaju. Važno je da je državna administracija svesna toga, i da zaista pomaže. Kod ovakvih stvari, kao što je termoelektrana često su vrlo komplikovani imovinsko pravni odnosi. Kupuje se zemlja od ljudi koji žive u okruženju i u tom smislu je podrška državne administracije vrlo važna. Od utvrđivanja pravog vlasništva, do sprovođenja administrativnog postupka. Zašto ovo isto ne radite u Srbiji? U Srbiji su energetski potencijali nešto manji. Na hidro strani su dosta manji, dok na termo strani Srbija ima značajne potencijale. Srbija na žalost ima i mnogo komplikovanije propise koji praktično onemogućava ovakvu vrstu aktivnosti. Recimo, evo vam jedan detalj – tokom dugogodišnjeg rada jedna termoelektrana zahteva kopanje uglja sa ogromne površine. Uobičajeno je da se to zemljište kupuje godinu dana unapred, ili dve godine unapred, ali kupiti zemljište 30 ili više godina unapred je teoretski moguće, ali je skupo i besmisleno. U Srbiji važe propisi koji upravo to nalažu – da se unapred kupi celokupna zemlja sa koje se kopa ugalj. S tim što je od toga izuzet EPS. Koliko znam to je jedinstven slučaj, ni jedna druga zemlja nema slične propise. U Srbiji je samo na nivou teorije moguća jedna ovakva inicijativa. Nadamo se da će se to u budućnosti menjati ali u ovom trenutku je to tako. Je li bilo otpora kada ste rešili da kupite rudnik u Stanarima? Bilo je nepoverenja, bilo je podozrenja. Ljudi su navikli da privatizacije uglavnom ne donose ništa dobro. Ovde je zbunjivalo to što nije bilo očigledno kako bi mogli da ih oštetimo. Da bi uzeli ugalj, prvo treba prokopati zemlju, a nije bilo nikakvih mašina. Naprotiv, sve je bilo devastirano. Radnici nisu redovno dobijali plate nekoliko godina za redom. Sada su im plate redovne, i u proseku dosta veće nego prosečne, pa su zadovoljni, a zadovoljna je i država jer ubira poreze. Zadovoljni smo i mi jer ostvarujemo dobar finansijski rezultat. Kadrovi koji rukovode rudnikom su svi dovedeni iz Beograda. Jesu li kadrovi u Bosni problem? Pa to je problem svugde. Mi smo imali sreću da možemo u Beogradu da izaberemo vrhunski kadar, koji je zbog stagnacije energetike u Srbiji u tom trenutku faktički bio bez posla. Stvorili smo dobru ekipu. Uglavnom su to ljudi mojih godina, ne tako daleko od penzije, a paralelno smo uz njihov rad i iskustvo, počeli da formiramo mlađu ekipu koja će to preuzeti. Za ostvarenje posla potreban je dobar menadžment i dobro planiranje. U BiH je vreme Pedija Ešdauna, vođena nekakva istraga o vašoj kompaniji. Kako se to završilo i je li vam to otežavalo trenutni posao? Jeste otežavalo. I to ne samo ovde. Imali smo probleme sa bankama u inostranstvu koje su stalno tražile odgovor na pitanje šta se tu dešava. Tamo gde smo imali kredite, bili su skuplji. Ali nije to bila neka velika prepreka. Istraga je zaključena tako što je zatvorena, zaključila je da je sve u redu sa našim poslovanjem. Mi nismo ni bili glavni fokus pažnje te istrage, već neke druge institucije, mi smo tu bili neka vrsta kolateralne štete. Bilo je tu i predrasuda. Lordu Pediju Ešdaunu verovatno je bilo sumnjivo da se neka firma u kojoj se ljudi prezivaju na ić - bavi energetikom. Pa još kupuju struju u Bosni i prodaju u Crnoj Gori. A on pri tome nije imao pojma o energetici. |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
21 Okt 2026 vijesti |
