 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
25 Apr 2010 - biznis TE TUZLA PRIVUKLA ENERGETSKE DIVOVE 25 Apr 2010 - seebiz Struja poskupljuje barem 17 posto! 25 Apr 2010 - energetikanet Novi rumunjski projekti 23 Apr 2010 - b92 Bugarska: Partner, pa nuklearka 23 Apr 2010 - kWh Do mraka – tri godine 23 Apr 2010 - kWh Trajno isključen blok broj jedan u Šoštanju 21 Apr 2010 - seebiz Nuklearka bi donijela ekonomsku korist
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2556 do 2562 od ukupno 4030 vesti Balkan 
|
23 Apr 2010 - kWh - Do mraka – tri godine U najvećem rudniku „Suvodol“, koji sirovinom snabdeva tri bloka TE „Bitola“, raspoloživo još svega 20 miliona tona uglja. – Spas samo u drastičnom poskupljenju struje i novim investicijama vrednim od tri do pet milijarde evra! Elektroenergetska situacija u Makedoniji je odavno kritična jer se na površinskim kopovima rudnika troše poslednje zalihe uglja od kojih zavisi dalji rad termoelektrana. Najveći rudnik „Suvodol“, koji je decenijama hranio sva tri bloka bitoljskih termoelektrana i obezbeđivao gotovo 70 procenata proizvedene električne energije, tako, već je na izdisaju, a slično je i u rudniku TE „Oslomej“ kod Kičeva. Zbog toga je za Makedoniju nastupio prelomni trenutak. Kako da nastavi proizvodnju električne energije u uslovima kada su i resursi i kapaciteti krajnje ograničeni. Na nedavnoj ekspertskoj raspravi u Skoplju, Dimitar Hadžimišev, direktor skopske Toplifikacije, otvoreno je odslikao stanje u domaćoj elektroenergetici: „Površinski kopovi u Makedoniji su završena priča, a nisu realne ni teze da će izgradnja novih hidrokapaciteta putem koncesija i javnog privatnog partnerstva poboljšati energetski deficit koji sve više raste. A u rudniku „Suvodol“ na zalihama je ostalo samo oko 20 miliona tona lignita, koje će REK „Bitola“ potrošiti za tri godine. Nije poznato kako će država reagovati, ali sigurno je da je dalja perspektiva u mogućnosti većeg korišćenja prirodnog gasa i u povezivanju Makedonije na magistralne gasovode u susednim zemljama”. Za rešavanje samo elektroenergetskih problema, dodao je Hadžimišev, neophodno je da se obezbedi otvaranje podzemnih kopova uglja, za šta je potrebno obezbediti tri milijarde evra, a sa tim novcem realizovala bi se gradnja TE od 300 MW. Druga planirana opcija, koja je i najrealnija, jeste gradnja jedne nuklearne elektrane, za šta bi trebalo obezbediti investiciju od oko pet milijardi evra. Ovako krupan problem, država ne može reši- ti malim investicijama,a one se moraju obezbediti kako Makedonija ne bi, zbog nedostatka struje, potonula u mrak, zaključio je Hadžimišev. Prof. Tome Boševski tim povodom je istakao da je dobro što je Makedonija posle 20 godina ignorisanja elektroenergetike dobila dokumenat – Strategija razvoja energetike države do 2020. godine - jer, poslednja krupnija investicija bila je izgradnja trećeg bloka u REK „Bitola“ još daleke 1988. godine. Najveći deo profita, koji je decenijama ostvarivala elektroprivreda, išao je u državni budžet umesto za nekakav planski razvoj, pa se tako verovatno i potrošilo tih 200 miliona evra, koja je država dobila od Austrijanaca od prodaje distribucija. Rešenje je sad moguće u formiranju državnog investicionog fonda, odnosno u finansijskom jačanju državne proizvodne kompanije AD ELEM, kako bi ona mogla preuzeti razvoj, uz gradnju proizvodnih kapaciteta. Jedino tako, istakao je Boševski, mogla bi realnije da se planira gradnja nove TE na ugalj, zatim nekoliko novih hidroelektrana, pa svakako i skuplja varijanta otvaranja podzemnih nalazišta lignita. Akademik Gligor Kanevče, predsednik Komisije Makedonskih nauka i umetnosti, pak tvrdi da se ništa od planiranog u strategiji ne može realizovati, ukoliko se cena kilovat-časa (sada je na prosečnom nivou od oko sedam evrocenti) ne poveća, i to najmanje duplo. Jer, Makedonija spada u zemlje u regionu u kojima su najniže cene električne energije. Odgovor aktuelnih vlasti uglavnom je sadržan u formiranju nekakvog investicionog fonda od 200 do 300 miliona evra, sa kojim bi Makedonija otpočela investicioni energetski ciklus – i to od nekoliko milijardi evra!? A to podrazumeva koncesije strancima za izgradnju planirane dve velike HE na Crnoj reci, kao i za manje moćne HE „Lukovo pole“ i „Boškov most“. I nakon ove ekspertske tribine ostala je bojazan od elektroenergetske perspektive. Osnovno energetsko pravilo je, naime, da je struja najskuplja kada je nema, pa se i Makedonci sve više plaše mraka zbog sve većeg elektroenergetskog deficita. A još više od cena uvezene skupe energije. Razume se, iz jednog jedinog razloga – očajno niskog standarda. |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
21 Okt 2026 vijesti |
