 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
5 Avg 2009 - biznis Dobit HEP-a 33 miliona evra 5 Avg 2009 - biznis CG OČEKUJE OD ALBANIJE SARADNJU O GRADNJI HE 4 Avg 2009 - energetika EFT ulaže 120-150 milijuna eura u Trbovlje 4 Avg 2009 - biznis TOMISLAVGRAD DOBIJA VE? 3 Avg 2009 - energyobserver ARGUMENTI ZA I PROTIV IZGRADNJE NE BELENE 2 Avg 2009 - biznis PROMINA IDEALNA ZA PRVU HRVATSKU SE 1 Avg 2009 - energetika EPCG: A2A uplaćuje 300 miliona eura u oktobru
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2969 do 2975 od ukupno 4030 vesti Balkan 
|
3 Avg 2009 - energyobserver - ARGUMENTI ZA I PROTIV IZGRADNJE NE BELENE Izjava novog bugarskog premijera, Bojka Borisova, da će se ponovo ocenjivati opravdanost realizacije velikih bugarsko-ruskih energetskih projekata, u centar medijske pažnje stavila je gasovod Južni Potok, NE Belene i naftovod Burgas-Aleksandropolis. Bugarsku javnost je posebno uznemirila izjava iz kompanije Vorli Parsons, koja je zapretila da će tražiti odštetu ukuoliko se stopira izgradnja NE Belene. Ta kompanija je glavni konsultant za inženjering na ovom projektu. To je bio povod sofijskom listu Trud da se pozabavi analizom argumenata ZA i PROTIV izgradnje ove druge bugarske nuklearke. Prema ovom listu, u bliskoj budućnosti Bugarska će se suočiti sa manjkom od 1.800 MW, jer zbog ekološke neopremljenosti biće stopiran rad: - TE Varna, koja ima instalisanu snagu 1.260 MW; - Dva bloka u TE Bobov Dol, ukupne snage 420 MW, iz ekoloških razloga; - Jednog bloka od 100 MW u TE Marica-Istok 3. Pri minimalnom rastu potreba za električnom energijom, što je 1-1,5 % godišnje, već između 2014-1015.godine, Bugarskoj će trebati 2.000 MW, tačnije biće joj potrebna nuklearka Belene. U prilog opravdanosti izgradnje NE Belene, navodi se i cena struje iz ovog objekta. Prema proceni Dilojt-Bugarska, električna energija iz NE Belene biće ispod 4 evrocenta po kWh, što je znatno povoljnija cena u odnosu na kWh proizvedene u termoelektranama. Argument koji ide u prilog tezi da je NE Belene opravdana investicija, je i cena njene izgradnje. Dogovorena cena sa ruskom kompanijom Atomstrojeksport bila je 4,1 milijardi evra. Predviđena je i korekcija cene u skladu sa kretanjem inflacije tokom godine, a to znači da će njena izgradnja koštati oko 25 % više, što još uvek nije iznos za zabrinutost. Ovu informaciju je dalo rukovodstvo Nacionalne elektroprivrede Bugarske (NEK). Firma Atomstrojeksport je pobedila na tenderu za izbor reaktora koji će koristiti nuklearka. Reč je o reaktoru treće kategorije, koji se već koristi u Indiji i ima EUR sertifikate, što znači da je usklađen sa evropskim parametrima bezbednosti. List Klasa napominje da se na ovom tenderu nisu pojavili proizvođači iz Francuske i Sjedinjenih Američkih Država. U prilog izgradnje NE Belene, list Trud iznosi ocenu da će izgradnja jednog novog bloka u NE Kozloduj biti veća investicija od novca potrebnog za NE Belene. Navodno, zato što postojeća infrastruktura u NE Kozloduj ne može da se iskoristi za izgradnju dodatnog reaktora. Bugarska je zemlja koja troši najmanje energije u Evropskoj Uniji. Ona ima prosečnu potrošnju od 1,2 tone ekvivalenta u nafti, a prosečna potrošnja na nivou Evropske Unije je 2,3 tone tog ekvivalenta. Prema listu Trud, potrošnja energije u Bugarskoj je niska zato što se za grejanje koristi električna energija, a to je rezultat nerazvijene gasne mreže za priključivanje domaćinstava. Privatni investitori su najavili izgradnju vetroparkova ukupne snage od 2.000 MW. Vetroparkovi su veoma nesigurni proizvođači električne energije, i rade uglavnom noću kada u elektroenergetskom sistemu, obično, ima viškova struje. NE Belene ima prednosti i po pitanju proizvodnje Zelene energije. Naime, pri proizvodnji električne energije u nuklearkama ne emituju se štetni gasovi. Tako, Bugarska čak dobija priliku da trguje štetnim gasovima. Projekte za nove nuklearke imaju Rumunija, Turska, Albanija i Hrvatska. NE Belene je znatno uznapredovala u odnosu na njihove, i može da bude izgrađena pre ostalih. Ukoliko se raskine ugovor sa Atomstrojeksportom, Bugarska će morati Rusima da plaća odštetu. A, pritom mora se pomenuti i činjenica da je Bugarska u NE Belene već investirala preko 430 miliona dolara, za koje će se ispostaviti da je bačen novac. Ipak, argumenti protiv izgradnje NE Belene su: 1) Iduće godine biće puštena u rad dva bloka u TE Marica-Istok 1, ukupne snage od 670 MW. Što se tiče Zelene energije, niko još ne daje prognoze kakva će biti potražnja za električnom energijom u Bugarskoj i Jugoistočnoj Evropi u periodu 2014-2015.godine, a Rumunija, Turska, Grčka, Srbija, Makedonija i Albanija, već realizuju svoje energetske projekte. 2) Električna energija, proizvedena u NE Belene koštaće 10 evra po kWh. Ovu cenu je izneo fizičar Georgi Kotev, koji i priznaje da je protiv nuklearne energetike. Prema drugim kritičarima projekta, NE Belene će biti nekonkurentan na regionalnom tržištu, usled njegove liberalizacije, a u skladu sa direktivama EU. 3) U novu nuklearnu elektranu treba uložiti najmanje 10 miliona evra – tvrdi Georgi Kaščijev. 4) Da je izabran francuski ili američki reaktor, Bugarska bi za NE Belene imala jaku političku podršku. Sa odlukom da se izabere ruski reaktor, Bugarska je došla u situaciju da Vladimir Čižov, poslanik Rusije u EU, nazove NE Belene Trojanskim konjem Moskve u Briselu. 5) Izgradnja sedmog bloka u NE Kozloduj biće dva puta jeftinija investicija od NE Belene – tvrdi Rašo Parvanov, glavni tehnolog u četiri prevremeno zaustavljena bloka u NE Kozloduj. Ovoj ideji je dala podršku čak i prethodna vlada. 6) Što se tiče energetske efikasnosti, Bugarska troši dva puta više energije za proizvodnju jedinice Bruto domaćeg proizvoda (BDP), u odnosu na prosečnu potrošnju u EU. Pritom, mere koje se preduzimaju za povećanje energetske efikasnosti su mnogo manje u odnosu na aktivnosti koje se praktikuju u izgradnji novih proizvodnih kapaciteta. 7) Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, oni ostaju domaći neiscrpni resurs. Ulaganje u ovu vrstu resursa obezbeđuju Bugarskoj ekonomsku i političku nezavisnost. Potrebno je što više sredstava usmeriti u razvoj novih tehnologija za korišćenje obnovljivih izvora energije. 8) Iskorištavanje obnovljivih izvora energije, bez biomase, ne podrazumeva sagorevanja, odnosno nije povezano sa emisijom štetnih gasova. Do 2020.godine, Bugarska treba u strukturi svoje potrošnje da ima 16 % Zelene energije. 9) Što se tiče mesta Bugarske u energetici regiona, ta zemlja nema razloga da pretenduje na to da izvozi električnu energiju u narednoj deceniji, kada se uopšte ne zna kakva će biti potražnja i ponuda u to vreme u regionu, ne zna se ni koja će biti cena po kojoj će se struja prodavati, odnosno ne zna se da li će uopšte biti zarade na izvozu struje. 10) U vezi eventualnih penala, ukoliko se stopira izgradnja NE Belene,svaki predugovor uključuje i penale. Tako je i u slučaju NE Belene. |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
21 Okt 2026 vijesti |
