 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
17 Mar 2009 - srna ERS RASPISALA TENDERE U VRIJEDNOSTI 50M KM 17 Mar 2009 - energetikanet Grci ulažu u vjetroelektrane 17 Mar 2009 - energoportal Osetni gubici zbog niske cene struje 17 Mar 2009 - energetikanet Japanci grade vjetroelektranu u Bugarskoj 16 Mar 2009 - kWh Male elektrane kao spas 16 Mar 2009 - energetika Crna Gora, uz Hrvatsku, plaća najskuplji kilovat u 13 Mar 2009 - biznis EP BiH LIJEČI KRIZU
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 3165 do 3171 od ukupno 4032 vesti Balkan 
|
16 Mar 2009 - kWh - Male elektrane kao spas U Makedoniji, BiH, Grčkoj i Crnoj Gori realizuju se dugogodišnji planovi izgradnje elektrana kapaciteta od pet do petnaest megavata instalisane snage. Slovenija remontuje sve hidro elektrane na Dravi i gradi nove na Soči Najveća zavisnost od hidrolo gije u Evropi je na Balkanu. Godišnji manjak je preko 22 milijardi kilovat sati, a cene električne energije na veliko ide i do 70 evra za megavat čas. Ubedljivo u najtežoj situaciji je Albanija koja gotovo u potpunosti zavisi od dotrajalih hidrocentra la i debelo plaća preskupu struju na međunarodnom tržištu kilovata. Suočeni sa ovakvim stanjem, stručnjaci u zemljama nastalim ras padom nekadašnje Jugoslavije, ali i u Grčkoj, Bugarskoj i Rumuniji, izlaz vide u planskom remontu postojećih hidroelektrana i gradnji na deseti ne mini elektrana instalisane snage od 5 do 15 megavata. Naš južni komšija, Makedonija, raspisala je pre dve godine drugi ten der za koncesiju da se na 60 lokacija grade male hidrocentrale instalisa ne snage do 5 megavata. Reč je o slivo vima reka Crni Drim, Zletovica, Var dar i Strumica. Regulatorna komisija je objavila i tarife za struju iz malih elektrana. Ona se kreće od 4,5 do 12 centi po kilovatu. Inače, Makedon ci su već revitalizovali devet mini elektrana sa ukupnom snagom od 40 megavata. Posebno je zanimljiv hidro sistem Zletovica, čime će se rešiti vodosnabdevanje Štipa, Kratova, Sve tog Nikole, Probištipa, Lozova i Kar binca. Projekat će se realizovati u tri faze. U prvoj predviđena je izgradnja brane od 75 metara i sistema vodosnab devanja. Veštačko jezero je locirano u Osogovskim planinama. U drugoj fazi izgradiće se sistem za navodnjavanje 3.100 hektara u regionu Probišti pa. Treća faza obuhvata izgradnju tri hidroelektrane: HE „Zletovo I“ (reke Emirička i Vanečka), HE „Zletovo II“ (reke Emirička i Zletovska), HE „Zleto vo III“ (Zelengradska i Zletovska reka). Vrednost posla je 150 miliona evra, uz finansiranje japanske vlade i konzor cijuma međunarodnih banaka. Crna Gora je mala zemlja sa za vidnim hidropotencijalom, koji je iskorišćen sa samo 17 odsto. Zato je Ministarstvo energetike napravilo ozbiljne planove za izgradnju četiri HE na Morači i jedne na Pivi. Na Mo rači bi se gradile: HE „Andrejevo“ sa branom visokom 150 metara, HE „Raslo vici“, HE „Milunovici“ i HE „Zlatica“ sa branom visokom 60 metara. Ukupna instalisana snaga četiri hidroelek trane je 238 megavata, a godišnja pro izvodnja bila bi 700 miliona kilovat sati struje. To je trenutno četvrtina proizvedene električne energije u Crnoj Gori. Najveći otpori su oko iz gradnje HE „Andrejevo“, jer manastiru Morača preti opasnost od potapanja zbog podizanja nivoa reke. Inače, u HE „Piva“ radi se na povećanju snage u sva tri agregata. Kada je reč o mini hidroelektra nama, predviđeno je da se na 29 vodo tokova grade novi kapaciteti snage do 9 megavata. Od većih reka, to su Piva, Komarnica, Lim, Zeta, Morača, Ibar, Ćehotina, Tara i deo Grahovskog jezera. Rumunija, pored zajedničkih pos lova s nama na održavanju dve veli ke hidroelektrane na Dunavu, mnogo očekuje i od desetina malih na reci Olt, sa instalisanim kapacitetom od 1.200 megavata. Bosna i Hercegovina je u očekivanju realizacije većih projekata na Dri ni. Paralelno, radi se na unapređenju manjih kapaciteta. Na području Martin Brod, kod manastira Rmanj, u blizi ni Drvara, predviđena je gradnja HE sa dva generatora po 36 megavata. Na Trebišnjici, Vrbasu su već urađeni projekti za čak 75 malih hidrocentra la od 1 do 5 megavata. Posao je vredan 75 miliona evra. Prošle godine je sa norveškom kompanijom „Staf Kraft“ sklopljen ugovor o izgradnji manje protočne elektrane ukupne snage 70 megavata, od Trna do ušća Vrbasa u Savu. Vrednost posla se kreće između 70 i 100 miliona evra. Češka kompanija ČEZ planira u BiH izgradnju osam srednjih HE snage od 50 do 100 megavata u sledeće tri godine. Reč je o investiciji od 1,4 milijarde evra. Konačno, austrijska kompanija „Aret“ je angažovana oko izgradnje HE „Ustokolina“ (3 puta po 22 megavata), HE „Vranduk“ 2 (22 mega vata), HE „Manastir“ (2 puta po 36 me gavata) i HE „Vrilo“ (42 megavata). Hrvatska je privela kraju stari projekat HE „Lesce“ od 42 megavata. To kom godine on treba da uđe u elektro energetski sistem. Poodavno je urađen projekat za HE „Novo Virje“, lociranoj u blizini mađarske granice, snage 138 megavata. Vrednost posla je pola mi lijarde evra. Slovenija duži niz godina planski remontuje osam hidroelektrana na Dra vi (ukupno je podignuto 22 sa slovenač ke i hrvatske strane). Ukupna instali sana snaga osam dravskih elektrane je 575 megavata. Tokom ove godine trebalo bi da se završi i remont HE „Zlatovr sje“, vredan 62,2 miliona evra. U toku su radovi na pumpno akumulacionoj HE „Kozjak“. HE „Avce“ na Soči je puštena u rad i proizvodiće 426 miliona kilo vatsati. Posao vredan 87 miliona evra odradila je japanska kompanija „Sumi tomo“. Na Muri se planira izgradnja nekoliko manjih hidroelektrana. Na Savi je aktuelna HE „Bostan“, a uspešno je modernizovana i HE „Medvode“. |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
29 Okt 2026 b92 |
