 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
14 Apr 2008 - SEEbiz Prihod EPCGa u drugoj polovini 2007. smanjen 17,2 14 Apr 2008 - biznis DODIK ZA ELEKTRANU U BOKI 14 Apr 2008 - biznis RS bi se mogla povući iz Elektroprenosa 14 Apr 2008 - b92 CG: Ulaganjem do uštede struje 14 Apr 2008 - kWh Koncesija sa mirazom 14 Apr 2008 - kWh Mađarska: Liberalizacija trzista 10 Apr 2008 - b92 Đukanović: Do struje gradnjom HE
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 3564 do 3570 od ukupno 4032 vesti Balkan 
|
14 Apr 2008 - kWh - Koncesija sa mirazom Da bi se povećala prima mljivost tendera za gradnju dve velike hidroelektrane, proizvodna kompanija ELEM strancima „u paketu” poklanja i HE „Tikveš“ u punoj proiz vodnoj kondiciji, i to za sle dećih sedamdeset godina! U nedostatku osmišljene strategije razvoja domaćeg elektroenergetskog sektora, nova avantura u koja ulazi Ma kedonija zove se – „koncesionarstvo sa mirazom“. Ako nekome ovaj termin do sada nije bio poznat – to znaci ustu panje dela hidropotencijala stranim investitorima, da na njemu izgrade i na određeni vremenski rok eksploa tišu kapacitete za proizvodnju elekt ricne energije, a posle toga da hidro elektranu predaju u svojinu maticnoj državi. Pored koncesije za vodu, pod rucje i objekte, stranom ulagacu na pok lon u sledećih sedamdeset godina daje se i cela hidroelektrana, i to u punoj proizvodnoj kondiciji. Rec je o HE “Ti kveš”, koja se kao nekakav miraz, znaci, daje „uz devojku pred njenu udaju“. Na raspisanom javnom tenderu, koji je tako osmislilo rukovodstvo ELEM, državne kompanije za proizvodnju elektricne energije, za izgradnju dve velike hidroelektrane „Čebren” i „Ga lište“ na slivnom podrucju reke Crne u Mariovskom regionu, veliko inte resovanje pokazalo je pet kompanija. Ugledni strani investitori, kao što su nemacki koncern RWE, italijans ke kompanije ENEL i „Edison”, aust rijski „Verbund” i norveška firma „Statkraft”, već su prošli pretkva lifikaciju i ocekuje se da tenderskoj komisiji do kraja aprila dostave fi nansijske ponude. Na osnovu toga oba viće se konacan izbor investitora za realizaciju ovog koncesionog projeka ta. Iako je sama izgradnja ove dve hid roelektrane, ukupne snage 630 MW, ve oma skupa investicija (samo za gradnju proizvodnih objekata trebalo bi ulo žiti oko 650 miliona evra), u ELEMu su optimisti i ocekuju da će se do tak vog ugovora uskoro doći. Jer, kako kažu, jednostavno ne može se izbeći dodatna atraktivnost celog ovog paketa?! U vezi sa predstojećim zakljuci vanjem ugovora već su, međutim, re agovale i neke od zainteresovanih kompanija na tenderu i to posebno posle javnog istupanja koncerna RWE. Predstavnici ove nemacke firme, na sastanku sa gradonacelnicima opšti na gde će se graditi nove hidroelek trane, istakli su, naime, da su već iz radili fizibiliti studiju, kao i da nameravaju da iduće godine u taj proje kat ulože oko 500 miliona evra, o cemu su razgovarali i sa nekim visokim vladinim funkcionerima. Na takvo ponašanje konkurencije reagovali su najpre iz norveške kompanije “Stat kraft”, a potom i iz „Verbunda” koji su jednom recju doveli do problema u realizaciji ovog tendera. Od minis tarstva ekonomije, najpre, zatraženo je produžavanje rokova za dostavljanje finansijskih ponuda, zbog, kako isticu, netransparentno promenjenih tender skih pravila, a posle toga usledila je i reakcija da se ocigledno favorizuje RWE, a što je suprotno zakonskoj ten derskoj proceduri. Ma kakav epilog ovog cudnog ten dera, u režiji rukovodstva kompanije ELEM, bio, strucna javnost je, najblaže receno – zgranuta! Kao da se preko noći zaboravila aktuelna energetska kriza, veliki deficiti, odliv milionskih sumi evra kod belosvetskih trgovaca za uvoz struje, izrazito nedovoljni do maći proizvodni kapaciteti i resur si... Kako istice dr Atanasko Tunevski, profesor Elektrotehnickog fakulteta u Skoplju, ne postoje nikakvi argumen ti da se jedan proizvodni objekat bilo kome da pod koncesiju na tako dugi peri od od sedamdeset godina. Godišnji pro fit HE „Tikveš”, po tržišnim cenama, naime, iznosi sada dvadeset miliona evra, a elektrana je u punoj proizvodnoj kondiciji pošto je nedavno i komplet no obnovljena. Sa takvom dugorocnom koncesijom, za to „obećano“ vreme, stranoj kompaniji dala bi cist prihod od oko 1,4 milijarde evra. Za sada nema reci ni o tome koliko će biti ucešće, pa i dobit, makedonskog partnera u no voj kompaniji sa inostranim ulaganjem, kaže Tunevski i zakljucuje da ELEM ne samo što ne poštuje ekonomske zakoni tosti o izgradnji i eksploataciji ener getskih objekata nego i da se iza ovakvog projekta kriju, ocigledno, neki sasvim drugi nenaucni interesi |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
29 Okt 2026 b92 |
