 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
26 Jan 2008 - energetikanet Statkraft pokazao zanimanje za elektrane u RS-u 24 Jan 2008 - energetikanet Areva i Siemens suradnici na NE Belene 20 Jan 2008 - kWh Slovenija:Cetvrta solarna elektrana 20 Jan 2008 - energetikanet Bugarska želi ponovno otvaranje NE Kozloduj 20 Jan 2008 - CG: PREDNOST KONCESIJAMA I DOKAPITALIZACIJI 20 Jan 2008 - dnevnik SVET NA PRAGU NOVOG ATOMSKOG DOBA 20 Jan 2008 - eihp Slovenija najavila gradnju drugog bloka u Krškom
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 3641 do 3647 od ukupno 4032 vesti Balkan 
|
20 Jan 2008 - dnevnik - SVET NA PRAGU NOVOG ATOMSKOG DOBA Posle svakojakih pokušaja da se iznađu alternativni izvori energije, svet je shvatio da su, bar u ovom času, nuklearne elektrane jedini izlaz za podmirivanje rastućih energetskih potreba. Izgradnja novih nuklearnih elektrana bila je prošle nedelje tema nekoliko važnih susreta na najvišem nivou. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je ponudio Saudijskoj Arabiji pomoć u razvoju nuklearne tehnologije. O snabdevanju atomskom strujom su razgovarali i egipatski predsednik Hosni Mubarak i američki DŽordž Buš tokom njegove posete Egiptu. Da bi izbegao svaku dilemu, Mubarak je naglasio da će Egipat izgraditi nekoliko nuklearnih elektrana, u saradnji s Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju (IAEA). Prošlonedeljnu priču zaokružio je ruski predsednik Vladimir Putin posetom Bugarskoj i potpisivanjem ugovora o izgradnji nuklearke Belene. On je lično obećao Bugarskoj pozajmicu od 3,8 milijardi evra za izgradnju dva reaktora od po 1000 megavata. U svetu danas ima 450 nuklearnih elektrana. U Evropi, ne računajući Rusiju, ima njih 173, a još četiri su u izgradnji. Iako je doživela tešku havariju 1986. godine, Ukrajina se nije uplašila posledica nuklearnog zagađenja. Danas tamo funkcioniše 15 reaktora, 4 su ugašena, a još dva se grade. Više od polovine potreba za električnom energijom Ukrajina osigurava nuklearnim elektranama. Amerika je uporan borac protiv širenja nuklearne tehnologije. Pored opasnosti od eventualnih havarija i nekontrolisanog „curenja radijacije“, Vašington u nuklearkama vidi i mogućnost zloupotrebe u vojne svrhe, naročito ako dospeju u ruke terorista. Predsednik DŽordž Buš je oba mandata posvetio upravo jačanju kontrole nad nuklearnom tehnologijom i sprečavanju nuklearnih programa Libije, Severne Koreje i Irana. U tome ima početnih rezultata: Libija se odrekla ambicija da proizvodi oružje za masovno uništenje, u toku je ukidanje nuklearnog programa Severne Koreje, dok se Iran još nekako odupire pritiscima međunarodne zajednice: posle izgradnje prve nuklearne elektrane „Bušer“ uz pomoć Rusije, Iran najavljuje još 19 novih nuklearki. U Evropi je do promene stava o energetskom razvoju na bazi nuklearne energije došlo usled straha od potpune zavisnosti od ruske energije. Svaka zemlja koja drži do svoje samostalnosti i nesmetanog razvoja, ne može da dozvoli da, u energetskom smislu, zavisi samo od jednog izvora. Energija, dakle, znači samostalnost i slobodu svake nacije. Procenjuje se da će Evropska unija do kraja druge decenije čak 65 odsto svojih energetskih potreba podmirivati uvozom iz Rusije. To, posredno, omogućava veliki uticaj Moskve na razvojne planove i politiku EU. Francuska je zemlja sa najviše nuklearnih elektrana u Uniji. Ima ih 59, a atomskom strujom podmiruje dve trećine svojih potreba. Velika Britanija koja danas ima 23 aktivna i 21 reaktor van upotrebe, petinu svojih potreba struje obezbeđuje iz ovih izvora. Posle odlaska Tonija Blera, vlasti u Londonu pripremaju se za uvođenje nove generacije nuklearnih reaktora. Traga se za povećanjem sigurnosti u radu, kraćim periodom gradnje kao i smanjenjem cene koštanja. U tome se takmiče pored Rusa još i francuske, britanske, kandske i američke firme. Danas je do prvih kilovata struje potrebno nekih desetak godina. Uporna Sofija Od svih suseda Bugarska je bila najupornija u traganju za rešenjima proizvodnje struje u nuklearkama. U Elektrani Kozloduj na Dunavu izgrađenoj 60-tih godina prošlog veka, danas funkcionišu samo peti i šesti reaktor. Prva četiri su zbog zastarelosti isključena, što je bio i uslov za prijem Bugarske u EU. Bugarska je samo zbog isključenja reaktora tri i četiri u Kozloduju, izgubila najmanje 2,5 milijardi dolara. Sofija je pokušavala da lobira u EU i obezbedi dozvolu za dalju proizvodnju, ali je Brisel ostao dosledan principu koji je primenjivao i prema drugim novim članicama, sa zastarelim nuklearnim elektranama sovjetskog tipa. O izgradnji nuklearki danas najozbiljnije ramišljaju i vlasti u Hrvatskoj i Sloveniji. Slovenija najavljuje proširenje nuklearke „Krško“ za još jednan reaktor, koji bi trebalo da bude gotov do 2017. ili najkasnije 2020. godine. Nikola Čavlina, profesor na zagrebačkom Fakultetu elektronike i računarstva, jedan od najuglednijih hrvatskih stručnjaka za pitanja nuklearne energije, procenjuje da je svet pred novom energetskom krizom. I predsednik Uprave Hrvatske elektroprivrede Ivan Mravak je u izjavi „Nacionalu“ konstatovao da se vlasti u Zagrebu, najkasnije do 2010. godine, moraju odlučiti za izgradnju nove nuklearke. Cena izgradnje danas se kreće oko 2.000 evra po kilovatu instalisane snage, a to praktično znači da su reaktori do 400 megavata najrealnija mogućnost malih zemalja. |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
29 Okt 2026 b92 |
