 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
26 Dec 2007 - vijesti EPCG:Prekobrojnima 24 plate i bonus 26 Dec 2007 - capital.ba Javna ponuda akcija Elektroprivrede RS 22 Dec 2007 - energetikanet Vjetroelektrane u Hercegovini 22 Dec 2007 - energetikanet Dovršena druga faza izgradnje MHE Čemernica 22 Dec 2007 - nnovine Struja u R. Srpskoj skuplja za 12% 17 Dec 2007 - vijesti Dobićemo jeftiniju struju 17 Dec 2007 - setimes Turska planira nuklearnu budućnost
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 3662 do 3668 od ukupno 4032 vesti Balkan 
|
17 Dec 2007 - vijesti - Dobićemo jeftiniju struju Podgorica Ministar za ekonomski razvoj Branimir Gvozdenović ocijenio je juce, u intervjuu za "Vijesti", da Crna Gora može imati samo koristi od gradnje hidroelektrana, zato što će dobiti znatno jeftiniju struju i riješiti problem deficita cime prestaje da bude uvoznozavisna. Gvozdenović je odbacio je navode predstavnika Programa za razvoj Ujedinjenih nacija(UNDP) kao pogrešne, da će trećina budžeta predviđena Strategijom razvoja energetike biti potrošena na gradnju elektrana na Moraci, i da će one dati svega 8,7 odsto više struje. Za gradnju elektrana na Moraci biće potrošeno 430 miliona eura što je 21,9 odsto budžeta, a efekti su 12 odsto veći nego sada. Međutim, tu treba naglasiti da su hidroelektrane obnovljivi izvori, daju mnogo jeftiniju energiju, narocito nakon amortizacije, traju 50 godina i to uz minimalnu revitalizaciju. Recimo, HE Piva i Perućica daju pet puta jeftiniju struju nego Termoelektrana, u kojoj se vremenom povećava cijena proizvodnje istakao je ministar. Gvozdenović je napomenuo da je organizacija Ujedinjenih nacija UNIDO koordinirala i pomogla projekat izrade Strategije razvoja energetike, i da stoga ne razumije kritike koje dolaze od UNDPa. ą Vlada uporno tvrdi da je gradnja novih energetskih objekata neophodna? Strateško opredjeljenje ka gradnji novih energetskih objekata zasnovano je na nekoliko cinjenica. U prvom redu, imamo visok deficit elektricne energije, dakle i veliku uvoznu zavisnost, a istovremeno raspolažemo izuzetno bogatim hidroenergetskim potencijalom koji nije u funkciji. S druge strane, razvojne projekcije Crne Gore, kao i aktuelni i planirani rast BDPa će prirodno uticati na stalni porast potrošnje elektricne energije. U takvim okolnostima, bilo bi krajnje ekonomski neodgovorno odricati se resursa koje imamo. Projektovani deficit struje za 2008. je na nivou 1.663 gigavat sati što po aktuelnoj cijeni od 83,92 eura za megavat znaci oko 140 miliona eura. Na duži rok, takav troškovni pritisak naš spoljnotrgovinski bilans ne može izdržati. Neracionalnost ove vrste ne mogu sebi dozvoliti ni mnogo bogatije ekonomije. Uz to, pitanje deficita nema samo finansijski aspekt. Bez povećanja stepena energetske autonomije, ne može se pouzdano planirati ekonomski razvoj. Kretanje ponude na međunarodnom energetskom tržištu i dostupnost energenata zavisi od mnogo faktora, a ne samo od toga da li imamo ili nemamo sredstava za kupovinu iz uvoza. Primjera radi, mnoge države već uvode takse na izvoz energije, štiteći svoj energetski potencijal. To će, naravno, uticati i na obim ponude i na cijene. Takođe, mi već danas imamo problema da energiju kupimo tamo gdje nam je komercijalno najpovoljnije, jer ne postoje tehnicki uslovi da se ona tranzitira preko energetskih sistema država koje nas povezuju sa prodavcem. Dakle, nema dileme da Crna Gora mora intenzivno pristupiti gradnji novih kapitalnih energetskih izvora, iako je predmet naše posebne pažnje usmjeren na realizaciju projekata koje nazivamo projekti koji preferiraju energetsku nezavisnost. ą Da li ste razmišljali o alternativama na koje su ukazivale brojne organizacije, pa i međunarodne. To su mjere uštede, smanjenje gubitaka, male hidroelektrane itd., umjesto gradnje velikih elektrana? Mjere povećanja energetske efikasnosti, uštede, smanjenje tehnickih i komercijalnih gubitaka, izgradnja malih hidroelektrana, upotreba energije vjetra, sunca i biomase su u fokusu Strategije energetskog razvoja. Sve ove, i niz drugih aktivnosti su pažljivo evaluirane u dokumentu i predstavljaju jedan od kljucnih preduslova uspješnosti Strategije. Međutim, sve ovo, ni u jednom razvojnom scenariju, ne može biti alternativa gradnji kapitalnih energetskih izvora, već iskljucivo sastavni dio Strategije kao cjeline. ą Kako će gradnja elektrana uticati na životnu sredinu. Prijeti li bilo kakva opasnost rijekama i okolini? Podrazumijeva se da je nemoguće apsolutno izbjeći negativne ekološke efekte, ali ih je moguće minimizovati. Sa druge strane, cesto se zanemaruje da ovakvi projekti imaju i niz pozitivnih efekata za životnu sredinu. |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
29 Okt 2026 b92 |
